Radovan Trajković
MISLI IZ ZEMLJE
I DRUGE PRIČE
Beograd
2025
MISLI IZ ZEMLJE
Njegovo ime je bilo Nikolaj, ali su ga zvali skraćeno i jednostavnije Kolja, što se uklapalo u opštepoznati ruski jezički manir skraćivanja svih postojećih imena u cilju jezičke ekonomije, kojoj se niko nije mogao odupreti, jer je bitno sa što manje sredstava predati što veću količinu informacije. On se nije ničim izdvajao među tolikim hiljadama drugih Nikolaja u Rusiji, ime kao ime, čisto rusko, pozajmljeno iz grčkog Νῑκόλαος (νῑκάω – «pobeđivati» i λᾱός – «narod»), što znači „koji pobeđuje narod“. Nije čudo što je ovo ime postalo toliko rasprostranjeno posle pojave svetitelja Nikolaja Čudotvorca, zaštitnika putnika, koga poštuju kako pravoslavni, tako i katolici, jer je on proglašen svecem još pre podele hrišćanske crkve na ove dve velike sekte, najčešće jedna prema drugoj neprijateljski raspoložene.
Kolja je odrastao u dečijem domu, tako da svoje roditelje nije nikada čuo ni video, bar ne u svom svesnom delu života, istina o njegovim precima se čuvala u tajnoj prostoriji iza direktorovih leđa, maskiranoj ogromnim drvenim ormarom sa delima klasika marksizma i lenjinizma. Iza tog ormara se nalazila metalna vrata sa tri brave, koja su vodila u maloj prostoriji od dva kvadrata, na ta dva kvadrata je decenijama stajao tajni već zarđali sef sa četiri metalne brave. Čak ni saradnici dečijeg doma ni vaspitači nisu imali predstave gde se čuva rodoslov sirote dečice bez roditelja, da ne bi došlo do kakve zloupotrebe, zbog čega bi neko mogao da završi u zatvoru. Prilikom izbora novog direktora doma ova tajna se predavala strogo poverljivo, bez ikakvog zapisnika i traga o tome, a usmena informacija je tajno saopštavana regionalnom ministru socijalne zaštite.
Nedavno je proslavio sedmi rođendan zajedno sa svojim drugovima i drugaricama iz doma i spremao se u septembru da pođe u prvi razred u školu koja se nalazila pored doma na kraju ogromnog grada. Kolja i njegovi drugovi su mnogo puta čuli da žive u veoma velikom gradu, ali oni nisu mogli u svojim dečijim glavicama da zamisle koliko je ovaj grad veliki. Zamišljali su da je grad svuda oko njih, na čitavoj zemljinoj kugli, to jest do beskraja. Tačnije, oni su znali šta je to grad, ali nisu mogli da zamisle šta je to selo i kako to da između sela i grada nema nikakvih zgrada. Zamišljali su da je taj prostor ispulnjen šumama i livadama po kojima se slobodno kreću opasne šumske životinje. Kolja se sasvim navikao na takve hiljadu puta ponovljene zapovedne reči, od kojih mu se povraćalo:
